Broj 1 - proleće leto 2013

Sa Kanicom po Kragujevcu

Od ogromnog sela do lepog grada

Četvrtak, 13 Mart 2014 by

Kako god okrenemo ili se dohvatimo našeg nasleđa iz 19, veka, jedno ime se izdvaja od svih.
Feliks Kanic, austrijski naučnik i putopisac, istraživač i ilustrator, nezaobilazan je u citatima svih naučnika, bilo da se pominje istorija i geografija, arheologija ili etnologija Srbije 19, veka.

Tokom svog naučno-istraživačkog rada Kanic je čak četiri puta boravio u Kragujevcu od 1859. do 1897. godine.

Njegove impresije i realni utisci o našem gradu menjali su se do njegove prve pa do četvrte i poslednje posete. Bilo je to vreme ubrzanog razvoja i eropeizacije našeg grada što je Kanic pedantno i prilježno i zabeležio:
"Kroz cigansku mahalu ušli smo u čaršiju koja je presecala cao grad po širini. Monotoniju njenih neuglednih kuća sa otvorenim radnjama obućara, krojača, sarača, piljara... koji su bučno nudili svoju robu prekidao je samo jedan drveni krst. Na prvi pogled reklo bi se da je Kragujevac morao da podmiruje potrebe cele trećine kneževine. Ipak su veće prodavnice, snabdevene pretežno austrijskim proizvodima, samo izuzetno pokazivale neukusno šarenilo karakteristično za manje sreske varošice. Iz jedne kuće u kojoj su stanovali Srbi iz Srema čuli su se zvuci klavira. Kako sam negde čuo, bio je to jedini klavir u Srbiji.", bila je prva Kanicova impresija o našem gradu opisana u tekstu "Džamija kod Kamenog mosta Kragujevac 1860.".

Na našu sreću, taj utisak se ubrzo promenio tokom narednih poseta do kraja pretprošlog veka: "Mada svi nedostaci do danas nisu potpuno otklonjeni, prilikom moje treće posete Kragujevcu u jesen 1888. zatekao sam stanje koje je u mnogim stvarima bilo izmenjeno na bolje. Naselje je srećno prošlo težak put od ogromnog sela do modernog lepog grada a najveća zasluga za to pripada preduzimljivosti i solidarnosti građana.".

"Posle višenedeljnih napornih planinski tura po Pomoravlju i Podunavlju sa vrlo skromnim konačištima, osećao sam se vrlo udobno u više nego pristojnom hotelu "Takovo" čija su gostoljubiva vrata bila ukrašena u metalu i limenima kopijama gracioznih beračica sa čuvenog bečkog "Sulenberger Pratera". Malo je nemačkih provincijskih gradova koji bi se mogli pohvaliti takvim gostionicama i to kako u pogledu uređenja sobe i trpezarije, staklom natkrivene dvorane za koncerte, balove i slično, tako i ljubaznosti posluge.",
napisao je prilikom svoje četvrte, poslednje posete Kragujevcu Kanic u tekstu "Kragujevac - Grad i Topolivnica gledani sa Metinog brda 1897. godine".

Takovo - Kragujevac

Tagged under:
VRH